Са огормном тугом и болом у срцу, Београдска филхармониjа обавештава колеге, филхармониjску публику и српску jавност да jе Габриjел Фелц изненада преминуо 29. августа 2025. године у Универзитетскоj болници у Есену. Прерани одлазак вољеног и дугогодишњег шефа-диригента, огроман jе губитак не само за Београдску филхармониjу, већ и за целокупну српску културу.
ФОТО: Габи Миладиновић
За само 54 године живота, Габриjел Фелц jе оставио неизбрисив траг на светскоj сцени као jедан од наjистакнутиjих немачких диригената, са свестраном кариjером у оперском и симфониjском репертоару. Од 2001. до 2005. године, био jе генерални музички директор у Алтенбург-Гери, а од 2004. до 2013. године генерални музички директор Штутгартске филхармониjе. Генерални музички директор Дортмундске опере и шеф-диригент Филхармониjе у Дортмунду, био jе од сезоне 2013/14 па све до 2024/25, а 2024. jе преузео улогу музичког директора у Килу. На чело наше Београдске филхармониjе, Фелц jе стао 2017. године на одушевљење музичара и свих колега коjи су одмах стекли не само музичког лидера, већ блиског приjатеља и саборца. Фелц jе са нашим оркестром брзо почео да ниже многоброjне успехе коjе jе кратко славио, хитро осмишљаваjући jош веће и изазовниjе, са истом жустрином и упорношћу са коjом се залагао и борио за оркестар Београдске филхармониjе у њеним тешким моментима.
Чим jе ступио на чело оркестра, из поштовања према колегама и целокупноj српскоj култури, Фелц jе одмах кренуо да учи српски jезик и тако освоjио срца свих грађана ове земље и постао миљеником домаћих медиjа са коjима jе инсистирао да разговара на српском. Поред Филхармониjе, обожавао jе Београд, српску уметност и културу коjу jе упиjао. Фелц се сваком концерту радовао као дете, током наступа би се претварао у суперхероjа пружаjући публици непоновљиво усхићење, а на краjу скромно примао честитке оставивши целог себе на сцени.
Са Габриjелом Фелцом jе оркестар Београдске филхармониjе ступио у савим нову развоjну етапу. Он се уписао у њену стогодишњу историjу као jедан од наjуспешниjих и наjважниjих шефова-диригената. Са Фелцом jе Филхармониjа постала део светског ранга оркестара “тешке категориjе”, драстично проширивши њен репертоар и значаjно утицаjући на подизање нивоа извођачког квалитета до саме изузетности. Али више од свега, Габриjел jе пружао непоновљиву радост свирања упркос “немачкоj” дисциплине. Био jе спиритус мовенс филхармоничара, њихов чврсти ослонац и синоним за сигурност и поверење. Ценећи његову љубав, несебичност и преданост, филхармониjска публика га jе буквално обожавала и то му jе интензивно показивала. Пуно пута, Габриjел jе поносно истицао како Београд има врстан оркестар на светском нивоу и наjбољу публику на свету.
Са Фелцом jе Београдска филхармониjа први пут засвриала на отвореном, изводила опере на концертноj сцени, правила посебне музичке разговоре, представљала нове музичке трендове савремене музике. Неприкосновени ерудита, Фелц jе био диригент огромних домета и великих идеjа кроз коjе се истински дивио опусу композитора попут Бетовена, Брамса, Брукнера, Малера, Вагнера, Штрауса, Рахмањинова...
Тако jе у своjоj Београдскоj филхармониjи нашао идеалног партнера за пробиjање уврежених норми, досежући наjвеће висине кроз броjне маратонске подухвате. Као заjеднички шеф-диригент, споjио jе Дортмундску и Београдску филхармониjу у извођењу “Бетовен маратона”, односно свих девет симфониjа у истом дану, уз jединствену “Оду радости” коjа jе споjила не само ова два ансамбла већ две културе кроз снажну европску поруку послату на концертним маратонима у Дортмунду и Новом Саду 2022. године. Након овог, уследиће незаборавни Брамсов и Моцарт маратон на Коларцу, али нико ниjе могао да претпостави да ће триjумф Рахмањинов маратона овог jуна 2025. у Дортмунду, поводом кога jе поново споjио Дортмундску и Београдску филхармониjу, бити последње животно дело овог великог диригента.
Драги наш Габриjеле, требаће нам много снаге да прихватимо твоj одлазак, али оно што си нам дао остаће заувек у нашоj музици. Од тебе смо добили нову перпсективу, чврсто самопоуздање за чиjе траjање ћемо се борити, и бескраjно много љубави коjа ће нас греjати у свакоj ноти. Заувек ћемо имати наша “Звона”, нашу “Тоску”, нашу “Ероику”, Брукенрову Седму, буквално сваког Малера коjи смо извели… Иако коначан, таj списак jе огроман и вечан.
Драги наш маестро, приjатељу наш, Београдска филхармониjе ти салутира.
Аддио, гранде Габриел
п.с. Видимо се на “коректури”
Биографиjа Габриjела Фелца: https://www.bgf.rs/lt/dirigent_cp/gabrijel-felc/
Jелена Милашиновић
Објави коментар